Slobodna Vojvodina

Ravnica u talasima vetra. Kukuruzi šume šapatom izgubljenog mora. Suncokreti pognutih glava. Bljesak zrelog, nasmejanog žita. Jablani podupiru nebo. Mesec posrebrio ravnicu.
Dunav širok, lenj, zanosan. Stari putnik kroz vreme.
Tamburica zaspala u seoskoj krčmi. Sanja bećarce, sanja čardaše.

San miran, spokojan, težački. Radost utkana u spore otkucaje života.
Pod krovovima snovi tajni, opasni, samo svoji.
U snovima sloboda našla utočište.
Ravnica sanja želje. Sanja slobodu.

Ravnica strpljiva, dosledna, tiha.
Uporna. Vojvođanska.
Osluškuje vreme i čeka.
Da se probudi slobodna, da se probudi svoja.
Da se uspravi u svoj svojoj lepoti.
Da prodiše.
Da zatreperi radošću dostojanstva.
Da zbaci teret tuđe ruke.
Koja ne poštuje.
Koja zapoveda.
Koja uzima i ne pita.
Koja suzama ne veruje.
Ravnica sanja sebe.

Hajrija Musić 28.07.2010.